Strane slikovnice

Priče za laku noć za male buntovnice

Naslov: Priče za laku noć za male buntovnice

Autorke: Elena Favili i Frančeska Kavalo

Ilustratorke: 60 različitih ilustratorki iz celog sveta 

Prevod: Aleksandra Golubović

Izdavačka kuća: Vulkan izdavaštvo

Godina izdanja: 2017.

Uzrast: Za sve uzraste

IMG_20180519_105518

“Nekada davno živela jedna devojčica koja je sanjala da se uda za princa odleti na Mars.” Ovako počinje trejler za knjigu Priče za laku noć za male buntovnice (100 priča o izuzetnim ženama) posvećena malim buntovnicama koje imaju ambicije, ali ne i mnogo prilika da čuju ili čitaju o snažnim ženama. Većina priča počinje iz ugla devojčica koje su imale snove i mislile svojom glavom. Baš zbog toga što devojčicama i dečacima pruža inspiraciju i razbija rodne stereotipe, ova knjiga je namenjena deci najranijeg uzrasta, ali i tinejdžerima!

Priče za laku noć za male buntovnice je proistekla iz frustracije dve italijanske autorke i preduzetnice – Elene Favili i Frančeske Kavalo zbog nevidljivosti ženskih uzora u književnosti i filmu. Odlučile su da ponude drugačije priče od Pepeljuge i Zlatokose koje čeznu za svojim prinčevima. Tako je i nastalo – Bila jednom jedna naučnica, sudija, atletičarka, spisateljica, muzičarka i političarka, i sve su imale neverovatne priče!

timbuktu_cavallo-favilli_nkl2714_kalemm.com_
Frančeska Kavalo i Elena Flavili

Iako objavljena pre samo dve godine, ova knjiga je već prevedena na preko 30 jezika, a od 2017. godine i na srpski. Autorke kažu da svakodnevno dobijaju pisma od roditelja koji im se zahvaljuju na drugačijem čitalačkom iskustvu koje doživljavaju njihova deca.

Nije da ne postoje jaki ženski likovi (Pipi Duga Čarapa, Hermiona Grandžer, Hrabra Merida), ali je njihov broj veoma mali. 2011. godine profesori sa Darmut koledža su objavili istraživanje na temu dečije književnosti i roda. Nakon analize 5600 knjiga za decu objavljenih u SAD-u u XX veku, rezultati su pokazali da 57% njih ima muške centralne likove i 31% ženske. Kada su naslovi knjiga u pitanju, 36,5% sadrži imena muških likova i 17,5% ženskih. U slučaju likova životinja, 23% životinja je muškog roda, a samo 7.5% ženskog. Istraživanje je pokazalo da čak i kada rod životinje nije određen, roditelji uglavnom koriste zamenice muškog roda. Sve ovo utiče na samopouzdanje devojčica i utisak da su dečaci privilegovani. Rodna nejednakost ne postoji samo u književnosti za decu, već i u video igrama, crtanim filmovima, čak i u bojankama.

Buntovnice1
Mod Stivens Vagner, Monika Garvud, Nani Maronska i Margaret Hamilton

Favili i Kavalo ne skreću pažnju samo na rodni disbalans u književnosti za decu, već žele i da pišu o stvarnim ženama. Smatraju da decu ne zanimaju samo zmajevi i princeze. Važno je pokazati deci da žene iz ovih priča zaista postoje, iako ih verovatno nećete pronaći u školskim udžbenicima. U isto vreme, nisu htele da napišu enciklopediju, već priče koje bi inspirisale i pokrenule dečiju maštu.

Buntovnice3
Hatšepsut, Malala Jusafzai, Roza Parks i sestre Mirabal

Jedan od primera je Džulija Čajld. Džulija je počela bogatu kuvarsku karijeru kao ratna špijunka za američku mornaricu u II svetskom ratu. Naime, ajkule su uporno detonirale podvodne bombe namenjene nemačkoj vojsci. Džulijin zadatak je bio da napravi odvratne torte koje bi smrdele na lešine i na taj način odbijale ajkule. Kada su autorke, istraživajući biografije kuvarica, naišle na Džuliju znale su odmah da je to – to!

Buntovnice2
Frida Kalo, Lakšmi Baj, Milo Kastro Zaldarijaga i Džulija Čajld

Izbor žena za knjigu je veoma dinamičan i ne samo da su iz različitih zemalja i zanimanja, već su ih i predstavile 60 različitih ilustratorki! Autorke se nadaju da će na taj način svaka devojčica pronaći lik koji ih podseća na sopstvene okolnosti. Neke od buntovnica u ovoj knjizi su Kleopatra, Džoan Džet, Marija Montesori, Virdžinija Vulf, Astrid Lindgren, Roza Parks, kao i Jelena J. Dimitrijević.

Priču o ovoj svetskoj putnici i spisateljici je napisala Biljana Dojčinović, a ilustrovala Selena Danilović. Pitali smo Biljanu (profesorka na katedri za Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i jedna od osnivačica Centra za ženske studije) o njenom radu na priči o Jeleni J. Dimitrijević.

IMG_20180519_105632
Priča o Jeleni J. Dimitrijević
  • Kako to da izdanje „Priča za laku noć za male buntovnice“ na srpskom sadrži priču o Jeleni J. Dimitrijević? Originalno izdanje (na engleskom) umesto Jelene ima priču o Hilari Klinton, dok špansko, na primer, nema nijednu ličnost iz svoje zemlje. Začudilo me je da je naše izdanje, na neki način, personalizovano.

To treba da pitate urednicu izdanja. Meni je ponuđeno da dodam jednu našu ženu  – nisam sigurna da Hilari nema u ovom izdanju, ali nisam je ni tražila, mada sam je u originalnom videla. Pa, možda je baš to odgovor na Vaše pitanje.

Zato što je Jelena J. Dimitrijević autorka koja je još uvek skoro nepoznata široj čitalačkoj publici a zaslužuje da za nju znaju svi koji čitaju na srpskom i da se na nju ugledaju. Pisala je u svim žanrovima od poezije do putopisa i to odlično, imala je uzbudljiv život i svest o sopstvenoj vrednosti, bila je radoznala, cenila je svoju kulturu, a bila bez predrasuda kad su u pitanju druge, tolerantna, otvorena i nekonvencionalna. Ličnost kojom bi se svaka kultura ponosila!

  • Pretpostavljam da nije bilo lako izdabrati jednu ženu, pa mi recite koje biste još uvrstili u knjigu kad biste mogli?

Nije bilo teško, bez dvoumljenja sam se opredelila za Jelenu J. Dimitrijević. Trebalo bi napisati barem jednu posebnu knjigu o našim ženama gde bi bile Milica Stojadinović Srpkinja, Milica Janković, Ksenija Atanasijević, Anica Savić-Rebac, Jelisaveta Načić, Mileva Marić-Ajnštajn. Ali, za razliku od mnogih važnih žena, Jelena Dimitrijević je svoju profesionalnu i privatnu sudbinu čvrsto držala u svojim rukama i njen kraj je možda zagonetan, ali ne i tragičan. Za dalje moguće izbore savetujem da pogledate sajt projekta Knjiženstvo.

  • Kakva je situacija u Srbiji kada je u pitanju odnos književnosti za decu i rodne ravnopravnosti?

Odavno sam prestala da čitam književnost za najmlađe, ali ponekad pogledam knjige za malo starije ili za roditelje i vaspitače. Odajem svako priznanje Kreativnom centru koji ne samo da vodi računa o rodnoj ravnopravnosti nego se za nju istrajno i bori, što često nije nimalo lako.

cropped-lonac-slkovnica3.png

Spisak svih recenzija slikovnica na našem blogu možete pronaći ovde.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.