Nevidljiva ptica

Izdavačka kuća: Laguna

Godina: 2013.

Uzrast: 3 – 103 godina

Na samom početku karijere Ljubivoja Ršumovića, Duško Radović ga upita da li mu dozvoljava da emituje njegove pesme u jednoj emisiji za decu, dok Ljubivoje odgovara da on ne piše za decu. Na to mu Duško kaže “Ne znaš ti za koga pišeš!”. Ršum priznaje da je to ključna rečenica i da od tada i ne zna za koga piše, tj. piše za decu, kao i odrasle, ali takođe vrlo važno da se i njemu dopadne.

E baš takva je Nevidljiva ptica – za nove generacije koje će razumeti “stare” fore, kao i odrasle koji ih pamte iz svog detinjstva. Prvo izdanje Nevidljive ptice je objavljeno 1975. godine, ali je ovakav dinamičan format slikovnice, Ršumove vrcave fore i fazoni, kao i neprevaziđene ilustracije Petričića za sva vremena!

Nevidljiva ptica počinje poznatim stihovima pesme Dete – “Dete nije dete igračka za strine i tete, dete je dete da ga volite i razumete”. Odlično je prati ilustracija Dušana Petričića – okupljeni članovi porodice koji oduševljeno pokušavaju da skrenu pažnju detetu, ali izgleda da oni uživaju više nego samo dete. Pesma nas podseća koji su svi junaci nekada bili mali, nemirni i sisali palac. Možda bi smo mi, odrasli mogli da se podsetimo češće kako je to biti dete?

Nevidljiva ptica2 — Ilustracija Dušana Petričića za pesmu Dete

Šarolike pesme i kratke priče u obliku vesti nam prikazuju čitav spektar zabavnih likova i nevaljale dece kojima se dešavaju duhovite stvari. S vremena na vreme nam Petričić prikazuje slatko brkato stvorenje (da li je to autoportret, nevidljiva ptica ili oboje?) koje nas upozorava – Olovka piše a guma briše, ni u šta ne veruj isuviše. Ovi stihovi kao da nas podsećaju na granicu između neverovatnog i stvarnog – baš ono što je deci teško da razlikuju. U tom razgraničavanju nam Ršum nikako ne “pomaže”. Jeste da priča zvuči malo verovatno, ali njegov opis likova (ime, prezime, mesto, zanimanje) želi da nas uveri da oni stvarno postoje! Baš u toj nedoumici i (ne)uverevanju leži lepota ove knjige.

Uzmimo za primer Zorana Paskaljevića iz Obrenovca! Milan Radić ga je tapšao rukom po ramenu, želeći da mu čestita odličan uspeh u školi. Tapšao ga je toliko da je Zoran do pojasa potonuo u zemlju, zbog čega su morali da dođu vatrogasci da ga ičupaju. Jeste da je Milan već pustio korenje, ali vatrogasci nisu oklevali. Ko može da garantuje da se to nije zaista desilo? Povrh svega nam Dušan Petričić svojim ilustracijama proširuje priču i dodaje detalje koji je čine još (ne)verovatnijom.

Nevidljiva ptica6 — Produktivnost u predionici pamuka u Turici kod Titovog Užica

Kreativna saradnja Ršumovića i Petričića traje preko 40 godina! Pored Nevidljive ptice zajedno su objavili Još nam samo ale fale, Ko je ovo, Vidovite priče, Vid iz Talambas, Šumkula u škripcu i dr. Nadamo se da će tako i nastaviti.

Za kraj, kako Ršum shvata odrastanje i književnost za decu: “Ja da sam neki faktor u ovoj zemlji, ja bih izdao zakon da u svakoj kući gde se rađaju deca, mora da postoji mala biblioteka! Tako će deca da rastu sa knjigama, da pocepaju u detinjstvu nekoliko knjiga, tako će je zavoleti kao predmet, igračku… Onda će početi da je čitaju, da pišu… U svakom slučaju će biti bolji i plemenitiji ljudi nego ako rastu bez knjiga.”