Sneg

Naslov: Sneg

Autor i ilustrator: Uri Šulevic

Godina izdanja: 2008.

Preveo: Dragoslav Andrić

Uzrast: 4 – 7 godina

Slikovnica Sneg je jedna od najlepših iz biblioteke Slikovnice sveta Zavoda za udžbenike. Zahvaljujući tadašnjem uredniku, Milanu Mihaljčiću, vrlo kvalitetne slikovnice su prevedene na srpski. Neke od njih su Priča o maloj krtici kojoj se neko pokakio na glavu (Holcvart Verner), Elmer i to nekoliko avantura ovog šarenog slona (Dejvid Meki), kao i “Okolinko” čuvenog Dr. Sjus-a.

Sneg1 — Sivi grad sa početka slikovnice.

Uri Šulevic, iako slabo poznat kod nas, ima počasno mesto u istoriji ilustracija i slikovnica, uopšte. Rođen u jevrejskoj porodici 1935. godine, morao je da napusti rodnu Poljsku i tada počinje Urijevo lutanje svetom. Njegova nagrađivana knjiga za decu Kako sam naučio geografiju govori baš o tom periodu. U njoj, nakon progona iz svoje zemlje, dečak sa svojom porodicom živi u veoma teškim uslovima u nekoj nepoznatoj, stranoj zemlji. Jednoga dana, umesto hleba, otac gladnoj porodici donosi kartu sveta koju je kupio na pijaci. U početku besan, dečak kroz mapu i njene jarke boje putuje i mašta. Ova slikovnica još uvek nije prevedena na srpski, ali njena tema je još uvek uvek aktuelna.

Sneg2 — Nakon samo jedne pahulje, dečak je već ubeđen da pada sneg.

Vratimo se na Sneg. Grad ove priče je siv i monoton. Kada se pojavi jedna pahulja na nebu, niko ne smatra da je to nešto posebno. To ne misli ni deka sa bradom, ni čovek sa šeširom, ni žena sa kišobranom. “Nema snega, rekoše na radiju. Nema snega, rekoše na televiziji.”

Samo dečak i njegov pas veruju da će zaista pasti sneg. Oni znaju da pahuljice ne slušaju radio, niti gledaju televiziju. “Sve što pahulje znaju – to je da padaju i padaju kao sneg.” Kada pahulje prekriju ceo grad, a svi odrasli pobegnu u svoje kuće, dečak i pas su jedini koji se snegu iskreno raduju.

Sneg4 — Dečak i pas se raduju snegu zajedno sa likovima iz knjiga koji iskaču iz knjižare za decu.

Obrisi olovke i mrlje akvarela su karakteristični za Šuleviceve ilustracije. Kontrast između sivog i blještavo belog grada, na početku i kraju slikovnice Sneg, prate jednostavan i poetičan tekst.

Uri piše veoma sažeto – jedna reč do jedne rečenice po strani. Povodom toga je u jednom intervjuu rekao da se kao mlad plašio pisanja, misleći da je ono isključivo vezano za reči. A onda je shvatio da je najvažnije ono što ima da kaže, a ne kako će to i da uradi. Prvo bi vizuelno zamislio priču i nakon toga bi razmišljao kroz koje reči da je predstavi.

Radnja i tekst ove slikovnice na prvi pogled izgledaju sporo, ali kao što je Uri Šulevic jednom rekao – “Najvažnija slika u slikovnici je ona koja se ne vidi”. A to je baš ono što je karakteristično za knjigu Sneg.