Kako je nastao Grozon

Naše omiljeno čudovište Grozon  je izdat po prvi put pre već 18 godina, ali uveliko pripada klasicima kada su slikovnice u pitanju! Preveden je na preko 60 jezika (originalno se zove The Gruffalo, na hrvatskom Grubzon, a na turskom Tostoraman), ima svoju filmsku i pozorišnu adaptaciju, a materijali ove slikovnice se koriste u vrtićima i školama širom sveta. Kod nas je Grozona izdao Kreativni Centar, kao i još nekoliko knjiga Džulije Donaldson – Grozonovo dete, Grozon istražuje prirodu, Šta je saznala bubamara mala i Šta je novo saznala bubamara mala.

Prenosimo vam intervju poznatog tandema – Džulija Donaldson (spisateljica) i Aksel Šefler (ilustrator), koji nam pričaju o kreativnom procesu stvaranja Grozona i drugih likova iz slikovnice!

Džulija Donaldson, spisateljica

Nekada sam pisala kratke pozorišne predstave za škole. Jedan urednik me je 1994. pitao da li bih mogla da napišem nešto po motivima narodne priče. Tada sam došla do priče o devojčici koja odlazi u šetnju po šumi i sreće tigra koji preti da će je pojesti. Razmišljajući brzo, kaže mu: „Ja sam kraljica ove šume: ako me pojedeš, svi će ti se osvetiti.“ To bi bila lekcija o tome kako savladati moć veću od one koju ti u stvari poseduješ. Odlučila sam da pretvorim devojčicu u miša i da dodam neke grabljivice – i tada sam sam pomislila: „Ovo bi mogla da bude dobra slikovnica.“

Ubrzo sam shvatila da bi lik tigra bio problem. Trebalo je da izmislim predatora koji ne pripada šumi. Tada su mi došli stihovi „Džaba ti, Lijo, te pameti tvoje / kad ne znaš da … ne postoje!“ i Grozoni je se jednostavno uklopio. (engl. „Silly old fox, doesn’t he know / There’s no such thing as a Gruffalo)

Poslala sam priču izdavaču i prošlo je godinu dana bez ikakvih vesti. Pomislila sam da nikada neće ugledati svetlost dana, ali mi je suprug jednog dana rekao: „Slušaj, priča je sjajna. Zašto je ne bi poslala Akselu?“. Poslala sam mu je, iako sam ga jedva poznavala; on je ilustrovao moju prvu priču, ali sam ga videla jednom ili dvaput ukupno. Posle nedelju dana sam dobila pismo od Alison Grin, urednice za slikovnice izdavačke kuće Macmillan, u kome kaže da im je Aksel pokazao slikovnicu i da jedva čekaju da je objave.

Ali nije baš cela plovidba bila mirna. Alison me je nazvala u nekom trenutku i pitala: „Da li možeš da zamisliš životinje sa odećom?“. U Akselovim prvim skicama miš je bio u kariranoj košulji, a lisica u fraku, što je bilo skoro u redu – ali zmija sa leptir mašnom je već bila problem. Grozon je takođe imao nekoliko pokušaja. Još uvek imam neke od prvih skica: na jednoj od njih je vrlo uspravan i liči na čudovište, dok na drugoj hoda na sve četiri i liči na divlju svinju. Ja sam ga od početka zamišljala malo više čudnog i šarenog – ali je baš taman ovako kako ga je Aksel nacrtao.

Aksel Šefler, ilustrator

Čim sam poslao tekst urednici, prepoznala je potencijal. Tekst se obično dorađuje, ali Grozon je otišao u štampu baš onako kako ga je Džulija napisala.

Životinje su, prema mojim prvim skicama, imale nošnju iz narodnih priča: miš je imao bavarski šešir i špilhozne. Ali dobro je što na kraju nemaju odeću. Moj originalni Grozon je bio strašniji, sa sitnim očima i većim kljovama i kandžama. Lisica je bila žilavija. Ne znam baš da crtam lisice – pogledajte moju, pa onda pravu lisicu i videćete razliku. Nadam se da sam se izvukao!

Nije mi bilo lako ni sa pozadinom: slao bih faks svakog dana mojim prijateljima ilustratorima žaleći se. Jednog dana sam otišao u šumu blizu Hamburga i fotografisao dosta da bih dobio inspiraciju. Kada je pogledam sada, šuma je previše svetla i kada bih dobio novu priliku, nacrtao bih je mnogo mračniju.

Ovo nije bio uspeh preko noći: gradio se polako, preko preporuka bibliotekara i učitelja – kao Hari Poter otprilike. Od svih knjiga koje sam ilustrovao Grozon mi nije najomiljenija, ali mi ne smeta da me ljudi znaju po njemu. On je dobar lik.

* * *

Intervju preuzet sa http://www.guardian.com