Međunarodni festival slikovnica Čigra 2018

Nekada je asocijacija na oktobar bio Beogradski sajam knjiga, ali sada već može da se kaže da svakog oktobra oćekujemo i Međunarodni festival slikovnica Čigra! Ovoga puta će se održati od 3. do 5. oktobra i okupiti još više autora, ilustratora, bibliotekara, vaspitača i, što je najbitnije, dece! Pitali smo Danielu Skoković, direktorku Narodne biblioteke Požega o novostima kojih u ovogodišnjem izdanju festivala ima dosta!

• Tek je treća godina Čigre, a već ima status međunarodnog festivala slikovnice! Čestitam! Po čemu se još ovogodišnja Čigra razlikuje od prethodnih?

Namerno smo izbegli broj u nazivu festivala. Tačno je da je ovo treća Čigra i da smo i na prethodna dva festivala imali goste iz Hrvatske i Republike Srpske. Smatrali smo da je to na neki način regionalni festival. Ovoga puta imamo kao gosta priznatog ilustratora iz Nemačke, gospodina Kvinta Buholca, pa je taj formalni razlog, a naravno i želja da prerastemo regionalne granice, presudila da u naziv festivala dodamo epitet „međunarodni“. Želja nam je da na svakom festivalu imamo sve više i više gostiju iz inostranstva i da se upoznajemo sa slikovnicama koje ne postoje kod nas. Za organizaciju festivala i finansijsku podršku zaslužna je lokalna samouprava, Ministarstvo kulture i informisanja, Gete Institut Beograd i Italijanski institut za kulturu.

• Ove godine ćete nagraditi tri slikovnice domaćih autora i ilustratora koje su objavljene u 2017/18. godini. Kojim kriterijumima se vodi žiri kada je „Dobra slikovnica“ u pitanju?

Ove godine smo odlučili da ne čekamo da situacija sa slikovnicama bude bolja na našem tržištu pa da onda pokrenemo sa konkursom. Vodila nas je ideja da je to možda dug proces i da naš konkurs upravo treba da pokrene neke stvari. Naš tročlani žiri – ilustrator, profesorka Pedagoškog fakulteta i dečji pisac, imaće zadatak da od pristiglih slikovnica odaberu tri koje se, pre svega formalno kategorizuju kao slikovnice, a naravno i one u kojima su ilustracije na visokom umetničkom nivou i u simbiozi sa tekstom. Nagrađene slikovnice će zatim biti predstavljene na Beogradskom sajmu knjiga a na naslovnim stranama će imati logo „Dobra slikovnica“, u obliku čigre. Naša vizija je da utičemo da se veća pažnja posvećuje kvalitetu slikovnica na našem prostoru. To je naravno jedan od glavnih ciljeva Festivala – briga i težnja da našim najmlađima pružimo umetnički oblikovane slikovnice.

• Imate odličnu saradnju sa bibliotekama, udruženjima i festivalima posvećenim slikovnici u regionu. Šta je to što nas spaja, želja za širenjem slikovnica i ranih čitalačkih navika ili nešto drugo?

Upravo to. Volim da kažem da smo svi na istom zadatku i da je neophodna saradnja kako bismo proširili naše zajedničko polje delovanja. Imala sam sreću da prisustvujem festivalima u Hrvatskoj i da uočim kako nas vode iste ideje. Sarađujem odlično sa kolegama iz Pazina (Međunarodni festival slikovnice „Ovca u kutiji“, NVO Knjiga u centru) i Osijeka (Međunarodni festival slikovnice „Čuvari priča“, GISKO). Gosti festivala u Hrvatskoj su sada i naši gosti. Razgovori o slikovnicama, planovi za unapređenje njihovog statusa u izdavačkoj produkciji – to su sve pitanja koja su nam bliska i na kojima zajednički radimo.

• Iako ima dosta „odraslih“ učesnika festivala, program obiluje aktivnostima za najmlađe! Koliko se deca Požege raduju festivalu?

Festival je pre svega namenjen deci, iako se mi odrasli okupljamo na Okruglom stolu i pokušavamo da donesemo određene zaključke i smernice za dalji rad. Veliki broj aktivnosti će se odvijati na otvorenom prostoru, tu je i atraktivna dekoracija na našem glavnom trgu. Želimo da nas svi vide, ne samo deca. Skrećemo pažnju na to što radimo i širimo broj onih koji će zagovarati za slikovnice. Možda je mali hendikep što se tiče medija što se festival održava u malom gradu, ali mene upravo to i motiviše da Čigru održavamo na visokom nivou.

• Gde vidite Čigru za desetak godina?

Možda bih pre odgovorila na pitanje kako vidim Čigru u okviru jednog obilja novoizašlih, visoko kvalitetnih slikovnica u budućnosti. To će onda biti znak da smo pokrenuli nešto što je bilo neophodno i to kao pioniri u tom segmentu izdavaštva. U svojim najluđim snovima ja zamišljam jedan interaktivni muzej posvećen slikovnicama u Požegi, mesto gde bi dolazila prvenstveno deca, ali i svi oni koji bi se tu bavili slikovnicama, autori i ilustratori, istraživači.

Sve čemu stremite, jako želite, uz veliki trud i volju, uglavnom se ostvari. Dakle, ništa nije nemoguće.

• Vi ste sjajan primer bibliotekarke – puni ste energije i ideja i, pored redovnog posla u biblioteci, uspevate da idete na konferencije, organizujete Međunarodni festival slikovnice Čigra i istražujete o slikovnicama! Kako Vam uspeva?

Hvala Vam na ovakvoj konstataciji. Ponekad pomislim da bih mogla mnogo, mnogo više. Grabim život, kako profesionalno tako i lično. Moj moto je Carpe diem! Uvek sebi podižem lestvicu i to me čini zadovoljnom. Uživam u svemu što radim. Jedan od ciljeva je da u Požegi napravimo tim ljudi koji će se uključiti aktivno oko ovih ideja. To nije baš uvek lako. To je moj novi izazov.