Flauta sa tri glasa

Nova saradnica Lonca Slikovnica, Jasmina Petković, je pasionirani kolekcionar starih slikovnica i predstavila nam jednu od njenih omiljenih – Flautu sa tri glasa. Kroz stare slikovnice vidimo nekadašnje tendencije u vrsti tekstova i ilustracija, izdavačku politiku, kao i kako se nekada gledalo na detinjstvo.

Flauta sa tri glasa je topla, bajkovita priča o prijateljstvu i dobroti. Tri dečaka anđeoskog lica i glasa – Đino, Nino i Dino putovali su od mesta do mesta i svojom muzikom i pesmom zarađivali za život. Jedne večeri slučajno su zanoćili u gustoj šumi prepunoj zveri, a da zlo bude veće spustio se strašan pljusak sa vetrom i munjama. Tržeči sklonište naišli su na minijaturnu šumsku kućicu, a tajanstvena vlasnica ponudila je smeštaj samo jednom od njih – Đinu. On je međutim odbio da ostavi prijatelje i krenuli su dalje.

Slična priča ponovila se te noći još dva puta – s tim što je sklonište ponuđeno Ninu, a potom i Dinu. Prijatelji su do kraja ostali zajedno rešeni da ne napuštaju jedan drugog u nevolji. I gle čuda – ujutru ih je obasjala čarobna svetlost i našli su se u velelepnom dvorcu u kome je živeo kralj sa tri kćeri. Dobili su mnogo poklona, a od kraljevih kćeri zlatnu, čudotvornu flautu čija je muzika širila ljubav i prijateljstvo. Dečaci su ponovo krenuli na put i svojom muzikom vraćali ljubav u srcima ljudi: prekidali su ratove, mirili prijatelje i rođake, štitili iznemogle životinje… Završetak ove priče ostaje otvoren, ali autor veruje da oni i dalje putuju po svetu šireći ljubav i dobrotu.

Uz priču o ovoj slikovnici koja pleni zanimljivom pričom i fantastičnim ilustracijama, bilo bi logično upisati izadavača i autore. Kada su ovako stare slikovnice u pitanju, to međutim može da predstavlja problem. Naime, krajem pedesetih, pa potom i šestedestih i sedamdesetih godina prošlog veka, izdavači u tadašnjoj Jugoslaviji objavljivali su uglavnom licencna izdanja stranih izdavačkih kuća. Najčešće francuskih i italijanskih, potom belgijskih, a nešto kasnije i japanskih izdavača čije su slikovnice bile posebno zanimljive i neobične. Dešavalo se ponekad da pri tom ne navedu imena autora i godinu izdanja, kao što je slučaj i sa ovom slikovnicom. Jedini upisani podatak je da je štampar za jugoslovensko izdanje “Jugoreklam” Ljubljana.

Malim istraživanjem uspela sam da pronađem izdanje na italijanskom, za koje iskreno verujem i da je originalno. Naziv originala je “Il flauto a tre voci” i slikovnica je deo edicije „La sorgente“. Kao autor naveden je A. D. Fontanelli o čijem stvaralaštvu za decu ima takođe veoma malo podataka. Godina izdanja je 1953. mada je u Jugoslaviji štampana desetak godina kasnije. Zanimljivo je da ime ilustratora nije navedeno, što je prava šteta. U svakom slučaju ono što je meni nepoznanica možda nije nekom drugom ljubitelju starih slikovnica koji ima šira saznanja i  voljan je da pomogne.

Jasmina Petković

Više o Jasmini

Veliki je ljubitelj slikovnica i kolekcionar starih, pogotovo iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Nedavno je organizovala izložbu starih slikovnica (preko 300) u Leskovačkom kulturnom centru.

Dugo godina radila kao novinarka na Radio Leskovcu, kao i saradnica programa za decu.

Volonter je u Onkološkom klubu i brine o napuštenim životinjama.

Pogledajte recenzije drugih starih slikovnica, kao što su Dečak i lopta i Dečja šala i zabava, a spisak svih slikovnica na našem blogu možete pronaći ovde.