Predstavljamo Vam Beogradski Sajam knjiga kroz utiske posetioca. Pričali smo sa Tijanom (profesorka španskog i engleskog jezika, živi u Bratislavi), Jelenom (biolog zaštite životne sredine), Milicom (urednica bloga Cvrkutanje), Mirjanom (profesorka engleskog jezika) i Vladimirom iz Ohrida.
Koja ste očekivanja imali od Beogradskog Sajma knjiga i da li su bila ispunjena?
Tijana: Za mene je Sajam knjiga oduvek predstavljao mali praznik. Skupljala sam pare od džeparca mesecima, pravila spiskove knjiga koje bih kupila, odbrojavala dane u kalendaru. Pošto nekoliko godina nisam bila na Sajmu, jer u vreme održavanja nisam bila u Beogradu, nisam imala posebna očekivanja kao ranije, već sam se radovala samom tom doživljaju koji Sajam za mene predstavlja.
Milica: Za ovogodišnju posetu Sajmu ideja mi je bila da se upoznam sa izdanjima nekih novih, malih izdavača. Da vidim šta izdavači imaju novo i originalno da nam ponude drugačije u odnosu na prethodne godine. Da kupim knjige koje bih u ovom trenutku volela da čitamo, ali od izdavača. Jer kod njih uvek mogu da dođem i do novih preporuka.
Ne samo da su moja očekivanja ispunjena, bilo je tu još toliko toga do čega sam usput došla, šetajući i istražujući štandove ne samo u glavnoj hali, već i na mestima koja nam možda ne padaju tako lako u oči.
Koji je najjači utisak ovogodišnjeg sajma?
Milica: Jedan utisak nije tako pozitivan – nema mnogo novih slikovnica. Istina, videla sam mnogo lepih, ali ne na štandovima domaćih izdavača. Takođe, neke kvalitetne slikovnice koje su ranije mogle da se kupe, a kojima bi se radovala i nova deca, više ne mogu da se nađu, tiraž je rasprodat. Drugi, pozitivan utisak, jeste da ima mnogo različitih „prvih knjiga“, tj. knjižica namenjenih najmlađima – od taktilnih, preko muzičkih, knjižica-igračaka, pa do preklapalica. One su sjajan način da se deci od pelena približi knjiga, da ona postane neizostavni deo njihovog sveta.
Vladimir: Pošto ne dolazim često na Sajam, prijatno me je iznenadio Vulkan, koji je započeo kao trgovina knjigama, ali sada vidim da ima centralno mesto na sajmu, sa najvećim štandovima i ponudom, kao izdavač. Posebno interesantno je njihovo dečje izdavaštvo. Najlepši štand po meni su imali Dibidus. Pošto volim strip, mislim da je ove godine i ponuda domaćih dela kao i prevoda bila na možda najvećem nivou.
Koliko je Sajam kid friendly?
Vladimir: Ove godine po prvi put sam poveo i ćerku na Sajam, iako mi je par ljudi sugeriralo da sajam nije baš za dete. Na kraju se ispostavilo da dete ne može da izdrži sav taj pritisak ljudi, zatvorene hale, mnogo štandova. Sajam nije kid friendly, nema dovoljno prostora da se deca osete slobodnijim, samo nekoliko štandova su imali veći prostor ili prazan prostor za manevrisanje unutar njihovih štandova. I sami štandovi su nekako postavljeni kao za odrasle, knjige nisu na visini pogleda deteta, nema animatora, nekog posebnog kutka. Možda da se dečje izdavaštvo izdvoji u drugoj hali, ili da se stvari promene, kako bi se stvorili uslovi da deca imaju malo svog prostora. Dalje, nema stolica, klupica, bilo čega za sedenje, mali predah. Ljudi sede po stepenicama, napolju samo ugostiteljski objekti imaju stolice. Deci treba odmor, malo mira. Određena dešavanja su samo u jednom danu, ili samo vikendom, ili popodne, tako da ne mogu sva deca da uhvate te specijalne događaje, radionice, promocije ili druženja.
Tijana: Nisam sigurna da je uopšte kid friendly. Odnosno, sve zavisi od uzrasta deteta, pretpostavljam. Ja posmatram iz perspektive roditelja dvoje male dece (1 i 3 godine), koje sam ostavila kod kuće da na miru sama obavim šta imam. Gužva i nedostatak vazduha su meni nešto što mi uz decu nikako ne ide, ali, nažalost, i nije nešto na šta se baš mnogo može uticati. Ali, mislim da bi neki dečiji kutak za odmor, razonodu i eventualno dojenje ili presvlačenje male dece i više programa za decu različitih uzrasta bili lep dodatak.
Da li idete sa listom knjiga ili spontano odlučite šta želite da kupite?
Tijana: Obično napravim neki manji spisak gde su knjige koje bih baš volela da vidim uživo, prelistam i/ili kupim. Ali, ne volim da se toliko striktno držim plana, raduju me iznenađenja u vidu novih otkrića ili veoma povoljnih cena. Najčešće uz to napravim i spisak izdavačkih kuća čije bih štandove htela da obiđem. Kako već 6 godina živim u Slovačkoj, novosti iz sveta knjiga u Srbiji pratim uglavnom putem društvenih mreža ili kroz razgovore sa prijateljima. Zato mi je sada spisak bio malo duži nego obično, jer sam popisala svašta na šta sam naišla, a htela sam da makar prelistam.
Milica: Imam spisak knjiga koje bih volela da vidim uživo. Ako mi se dopadnu, kupim ih. Ali uvek računam na to da ću usput pronaći nešto što će me prijatno iznenaditi i završiti u mom knjiškom cegeru.
Šta ste „ulovili“ kada je dečija književnost u pitanju?
Tijana: Pre svega Cickove avanture (Kreativni centar). Ne znam šta mi se više dopada, da li ilustracije ili priča. Kod istog izdavača sam našla slikovnicu sa prozorčićima Gde žive životinje, namenjenu jednogodišnjoj devojčici, i knjige sa aktivnostima Tri lukava jarca i Grozon istražuje prirodu, namenjene trogodišnjaku. Kod izdavača Klett sam našla tri knjige za uzrast 3-4 godine koje služe sa poboljšanje različitih vrsta inteligencije. Veoma me je obradovalo otkriće knjige Boje – mali rečnik u slikama (Evro Giunti), jer je svuda gde sam tražila bila rasprodata. Nije u pitanju obična slikovnica koja prosto prikazuje šta je koje boje, već uvodi i koncept mešanja boja, slikarske palete, a na kraju je nekoliko stranica posvećeno zadacima i pitanjima za vežbanje naučenog. Još jedno simpatično otkriče je knjižica Mala knjiga za velike putnike (Propolis Books). Kroz stihove i simpatične ilustracije dece u narodnim nošnjama predstavljene su različite zemlje sveta. Tu je i knjiga koju moj sin danima ne ispušta iz ruku (čak ju je i u mraku uz svetlost meseca prelistavao!): Prevozna sredstva iz serije Pitam se pitam (Data status).
Mirjana: S obzirom na to da moja ćerka ima 4 godine, kupili smo: Kako je Raša nadmudrio kišni dan, Ničija kucu, Nisam ja slatka, Škola za lisice (Kreativni centar), Prijatelji iz Savane (Pčelica), Priče za laku noć za male buntovnice (drugi deo) i Čarobna šumu bajki (Vulkan). Neverovatne su slikovnice na engleskom koje svake godine uspem da pronađem. Prevodimo ih na srpski i tako čitamo detetu, jer je izbor neuporediv sa našim izdanjima slikovnica.
Jelena: Našli smo na sniženju seriju knjiga Ana i Luka upoznaju Srbiju (Čarobna knjiga), slikovnice Rapatočki i Sneg (Zavod za udžbenike), razne enciklopedije (Pčelica), Kamelijini ljubimci (Propolis books), Pecin šumski orkestar, Ničija kuca, E baš neću to da radim (Kreativni centar) itd. Nisam bila zadovoljna sniženjem na štandu Lagune gde sam kupila zbirke pesama Ma šta mi reče i Nevidljiva ptica, kao i roman Agi i Ema.
Milica: Pronašla sam slikovnicu po staroj priči o Maci papučarici, osvojile su me te starinske, pastelne ilustracije. Pronašla sam slikovnicu – ilustrovanu pesmu Džona Lenona Imagine, dopala mi se ideja da se jedna ovako važna pesma i ideja prenese i deci, u njihovoj formi. Takođe, mnogo me raduje što se pojavila nova edicija o jednoj savremenoj princezi, devojčici Sofiji (Princezin zakon i Princezina medalja), i dok sam ih pročitala, ona je na Sajmu stigla da osvoji nagradu za najlepšu dečju knjigu (Kreativni centar). Tu su i klasici Astrid Lindgren o Pipi Dugoj Čarapi, kao i o nestašnoj Loti (Odiseja), taman zgodne za učenje čitanja kroz avanturu, na čemu trenutno radimo.
Do sledećeg Sajma knjiga!
Lonac Slikovnica 