Intervju: Vane Kosturanov

Vane Kosturanov je slikar, pisac i ilustrator iz Makedonije. S obzirom na to da je svoju prvu slikovnicu objavio 2018, da od tada nije stao i da je njegov stil potpuno nesvakidašnji, ono što se nameće nakon upoznavanja sa njegovim radom je “Gde je bio do sada”?!

To je prvo što mi je palo na pamet kada me je kontaktirao prošlog leta. Razumeli smo se od samog početka, jer imamo istu viziju kada su slikovnice u pitanju. Imam sreće da sarađujem sa njim i na mom drugom projektu (Ana Torma Literary Agency) gde ga predstavljam kao ilustratora na međunarodnom tržištu.

Do sada je u Makedoniji objavio Zvezdeno dete (2018), Devojče i meče (2019.) i treća, Devojče i gradot (2020), je na putu. Prva je prevedena na hrvatski jezik, dok ni jedna još uvek nije (ali samo što nije!) objavljena u Srbiji. Zašto je tako? Da li smo spremni za ovakve slikovnice?

Baš zbog toga želim da dam vidljivost i upoznam javnost zainteresovanu za dečju književnost sa radom Vaneta Kosturanova. Verujte mi, poželećete njegove slikovnice za sebe, a tek kasnije za dete! 🙂

Vanetove slikovnice su na granici između izmišljene priče i sećanja čitaoca na neki događaj iz detinjstva. Imaju malo teksta i momente tišine koji se savršeno uklapaju sa njim, kao i ilustracije preko obe strane koje su kao iz nekog sna. Likovi u njegovim slikovnicama su samostalni, jaki i ne plaše se promene. Zaključak: obavezna lektira!

• Do sada si napisao i ilustrovao slikovnice Zvezdeno dete (2018), Devojče i meče (2019.) i treća, Devojče i gradot (2020) će se uskoro objaviti, sve tri u izdanju Ars lamine. To su tri slikovnice za tri godine i sa svakom novom postavljaš sve veći standard. Kako ti uspeva?

Mislim da je to prirodan proces, kao kada malo dete uči da hoda. Na početku je klimavo i nespretno, ali polako postaje sve bolje i bolje. Nije previše teško ići ka napred, kad znaš gde zeliš da stigneš. Ali u isto vreme sam potpuno svestan da čim si u pokretu, ponekad postoji i rizik i da se oklizneš.

• Šta je bilo presudno da pored slikarstva kreneš da stvaraš slikovnice, i to ne samo da ilustruješ, već i pišeš?

Presudno je bilo to što sam postao otac, a moja kćer je obožavala da joj čitamo. Počeli smo kupovati slikovnice i tada sam ustvari shvatio da je ponuda za kvalitetnu dečju litaraturu na makedonskom jeziku veoma skromna. Posebno sam bio u šoku od nove vizuelne estetike koja je dominirala u dečjoj literaturi – drečave boje, gotove, tzv. „stock – ilustracije“ s interneta, loši prevodi, jeftin papir i sl.

Kad sam ja bio dete i čitao te iste knjige, one su bile ilustrovane od vrhunskih makedonskih umetnika, kao sto su Dimitar Kondovski, Spase Kunovski, Ivan Velkov i puno drugih. Osetio sam dužnost prema starijoj, a i prema generaciji moje dece, da dam svoj doprinos u dečjoj književnosti. A to što sam i sam krenuo da pišem, to je zato što sam tako morao, jednostavno nisam pronašao tekst koji me je inspirirao.

Desilo se da je moj sin Maksim, dok se igrao u svojoj dečjoj sobu sa zvezdama po zidu, izmislio priču kako popravlja zvezde –  tako sam počeo razvijati priču o Zvezdenom detetu. Za drugu slikovnicu (Devojče i meče) hteo sam da bude o mojoj kćerki Avi i njenom medi. Živeli smo tu priču pre već mnogo godina, a meda je postala još jedan član naše porodice, ona ide svuda sa nama. Tako da to što sam počeo i da pišem je bilo uz veliku pomoć moje dece.

• S obzirom na to da nije lako biti istovremeno dobar pisac i dobar ilustrator, objasni nam tvoj proces stvaranja slikovnice?

To je kao da kreneš na put na kome nema putokaza i ne znaš ni gde, a ni kako izgleda to mesto gde treba da stigneš. Samo kreneš i skreneš levo. Nakon nekoliko dana vožnje shvataš da si pogrešio, da se moraš vratiti na početak i probaš desno, pa završiš u slepoj ulici… Haotično je, ali kad napokon stigneš na destinaciju, osećaj je neopisiv.

• Kako prepoznaš momenat da je slikovnica gotova i spremna za slanje uredniku?

Jednostavno znaš da si stigao na destinaciju.

• Šta je to u kućicama i zvezdanom nebu što ti daje nepresušnu inspiraciju?

Kuće su naša ostrva na zemlji, naša skloništa, naša bezbedna mesta. A zvedano nebo je sve što je nepoznato, pomalo i strašno, a tako privlačno. Dopada mi se ta ljudska dualnost – da bude prizemljen, a da u isto vreme mašta o zvezdama.

• Koji slikari, klasični ili moderni, su na tebe ostavili najjači utisak?

Kad sam počinjao sa slikarstvom maštao sam gledajuchi slike Jean-Michel Basquiata.

• Da li možeš da nam pokažeš prostor u kome stvaraš?

• Do sada si sam stvarao slikovnice, a da li bi voleo da sarađuješ sa piscem, tako da dobiješ gotov tekst i slobodu da ilustruješ? Sa kojim piscem iz zemalja bivše Jugoslavije nisi do sada sarađivao, a voleo bi?

Naravno. S obzirom na knjige koje sam imao priliku da pročitam, ima puno dobrih pisaca za decu na ovim prostorima, a znajući i da scena nije pretrano velika, verujem da će se ta saradnja desiti prirodno. Trenutno imam baš takvu saradnju sa spisateljicom Anom Ðokić.

• Kako bi opisao tržište slikovnica u Makedoniji? I kakvo je u poređenju sa ostalim zemljama bivše Jugoslavije?

Sa radošću mogu da kažem da je tržište u poslednjih nekoliko godina življe, izdaju se autorske slikovnice sa likovnom i književnom vrednošću, a isto tako su se preveli i neki kvalitetni strani autori. Pored toga, već nekoliko godina se u Skoplju održava i Litera – Međunarodni festival dečje književnosti i ilustracije, što predstavlja veliki korak ka napred.

Prošlih godina sam imao prilike da budem učesnik na nekoliko festivala slikovnice u Srbiji i Hrvatskoj, tako da mogu da zaključim da zaostajemo kada su produkcija, kvalitet dečje književnosti i ilustracije u pitanju u poređenju sa pomenutim zemljama. Naša država je mala, tiraž je mali, pisci i izdavači ne mogu puno toga sami uraditi, pa bi samim tim ovo pitanje trebalo ući u nacionalnu strategiju Ministarstva kulture.

• Koliko je jednostavno ili komplikovano živeti isključivo od umetnosti u Makedoniji? Da li imaš vremena za slikanje sad kada si i pisac i ilustrator? U slučaju da neko želi da dođe do tvojih slika, reci nam kako možemo da dođemo do tvojih slika!

Živeti isključivo od umetnosti je vrlo teško! I ne samo od umetnosti. Makedonija ima najnižu prosečnu platu od svih zemalja bivše Jugoslavije. Preživeti mesec sa takvom platom je samo po sebi umetnost.

Raditi na knjizi za decu sa ozbiljnim pristupom i velikom posvećenošću znači da imam malo vremena za slikanje. Ipak, ne osećam se neostvareno na tom polju, jer je skoro nevidljiva razlika između mojih slika i ilustracija za knjige.

Slike su dostupne u mom ateljeu u Strumici, a zahvaljujući mojoj web strani kosturanov.com, one krase domove u čitavom svetu!

• Šta svojoj deci čitaš? Da li neku od novijih izdanja ili neki od tvojih omiljenih kad si bio mali? Koje slikovnice, domaće ili strane, bi izdvojio kao omiljene?

Čitamo im ono što mislimo da je dobro, a imamo baš bogatu biblioteku knjiga i slikovnica. Bajke, basne, pesme, aktuelne strane autore, lektire.. Imamo pravilo kod kuće, a to je da svaku noć čitamo pre spavanja što nam je i omiljeno.

Ima puno slikovnica koje volim, ali izdvajam ovih šest: What Color Is The Wind (Anne Herbauts), THIS IS A POEM that heals fish (Jean-Pierre Siméon, Olivier Tallec), Cry, Heart, But Never Break (Glenn Ringtved, Charlotte Pardi), Moj put (Svjetlan Junaković), Here We Are (Oliver Jeffers) i The Happy Prince (Oscar Wilde, Maisie Paradise Shearring).

• Čestitam na učešću u katalogu The White Ravens 2019 za slikovnicu Devojče i meče! To je jedna od najprestižnijih nagrada koju dodeljuje Međunarodna biblioteka za decu i mlade u Minhenu, koja svake godine pravi odabir knjiga iz celog sveta. To je prvi put da knjiga iz Makedonije dobije tu titulu, zar ne?

– Hvala! Da, tako kažu, da sam prvi autor iz Makedonije, čija knjiga je izabrana da bude deo tog kataloga. To priznanje mi je vrlo drago i daje mi dodatnu motivaciju da se i dalje bavim slikovnicama i ilustracije.

Više o Vanetu

Vane Kosturanov je rođen 1979. Godine u Strumici u Severnoj Makedoniji. Od kako je bio dečak je više voleo da se izražava crtežima i slikama nego rečima. Odlučio je da će on biti taj koji će ispuniti svoju najveću želju – da nikada ne odraste i to koristeći slike i ilustracije kao najbrži beg iz sveta odraslih.

Delio je svoj pogled na svet na brojnim izložbama, kako u svojoj zemlji, tako i u inostranstvu.

Do sada je bojavio dve slikovnice, dok je treća na putu.

Ostale intervjue na našem blogu možete pronaći ovde.