“Ono što je suštinsko je očima nevidljivo.” rekla je lisica malom princu.
Ovim citatom počinje izložba “Suštinsko i nevidljivo” tajvanskog autora i ilustratora Džimija Liao koja je održana u Muzeju ilustracije ABC u Madridu od oktobra 2019. do februara 2020. Izložbu sam posetila decembra prošle godine, ali kao i sve do sada u 2020. tako se i moj post o utiscima i radovima odložio… Ipak, hajde da kažemo da nikad nije kasno, jer znajući da nijedna slikovnica Džimija Liao još uvek nije objavljena u Srbiji (ni u jednoj zemlji bivše Jugoslavije, kad bolje razmislim) još uvek je dobra prilika predstaviti ovo blago!
Otkriti stvari koje su u životu suštinske, nacrtati ih i iskazati može biti jedan od najjačih razloga zbog kojih priče Džimija Liao uspeju da dopru do publike širom sveta.
“Suštinsko i nevidljivo” je prva izložba originalnih radova ovog autora u Evropi. Ona nas vodi kroz univerzum koji je stvorio Džimi Liao koji od samog početka svoje karijere tvrdio da ilustrovane knjige nisu samo za decu. Sa velikom osetljivošću, Džimi je stvarao prelepe priče, pune osećanja i boja, ali surove realnosti.
Ovaj tajvanski autori i ilustrator je jedan od najpoznatijih i izdavanijih stvaralaca sa istoka. Njegova izložba nam otkriva da realnost nije uvek ono što se vidi, očigledno i da ono što se ne vidi – postoji.
Za Džimija je ilustrovanje emotivno i zabavno, ali smatra da je za stvaranje potrebna disciplina. Godine rada u marketingu su ga naučile odgovornošću i kompromisu koji je potrebno činiti da bi klijent bio zadovoljan. Ali iza discipline su osećanja i inspiracija – sastojci vrlo bitni u temama i pričama knjiga ovog autora. Životno iskustvo kao što je bolest, njegova ćerka, prijatelji, vest pročitana u novinama ili situacija koju smo videli na ulici mogu da budu početna tačka ili glavni stub jedne priče.
Džimijevi izvori inspiracije su različiti i nepredvidivi. Priču najčešće započne jednom idejom oko koje razvija ilustracije. Tako je razvio neke od njegovih najdužih priča. Crta sve što mu padne na pamet. Napravi veliki broj skica dok ne savlada materiju, strukturu i ritam knjige. Crteži su obično vrlo mali i jasni, ali bez određengo reda. Ne postoji definitivni scenario, već desetine svezaka sa beleškama. Napravi i skupi toliko crteža dok ne dođe do srži priče i definitivne sktrukture.
Kada stvara za odrasle pušta da ga sopstvene emocije i želje vode, bez bilo kakvih granica, dok kada stvara za decu stavi se na njihovo mesto, pokušavajući da razume ponašanje svoje ćerke ili druge dece sa kojima je ona u kontaktu.
Džimi za ilustrovanje koristi vodene i akrilne boje, kao i markere, odvojeno ili ih kombinuje. Njegove ilustracije su u početku bile crno-bele, jer su mu, zbog štampe, tako zahtevali. Sa druge strane, korišćenje vodenih boja je dinamična tehnika koja daje malo prostora za korekciju i ide uz intiutivni kreativni proces, kao i pisanje, što je ono što mu se dešavalo u stvaranju prvih knjiga. Nije mu toliko bitna vizuelna preciznost, koliko prenos emocija.
Džimija posebno interesuje prelom i izdanje njegove knjige. Pažljivo studira ritam njegovih ilustracija, uglove i perspektive, elemente i detalje koji dopunjuju scenu.
Iako po konceptu i emocionalnom Džimi Liao jeste orijentalni autor, u njegovom radu se zapaža zapadnjački stil, pogotovo slikarskih majstora Evrope: Paul Kle, Van Gog, Mark Šagal, Mondrian, Picaso, Magrit…
Kroz univerzalnu tematiku svojih knjiga Džimi Liao uvek predstavlja pozitivni i negativnu stranu, jer na taj način, praveći kontrast perspektiva, želi da svaki čitalac pronađe svoje rešenje, svoj kraj knjige.
Lonac Slikovnica 