Intervju: Maja Veselinović

Lonac Slikovnica ponosno objavljuje svoj prvi intervju, i to sa Majom Veselinović – ilustratorkom, strip autorkom i dizajnerkom neverovatne energije koja čuje bojama! Maja je, ne samo odgovorila na pitanja radoznalom Loncu, već ga i potpuno preobukla. Na ovaj način ćemo svakim intervjuom menjati dizajn našeg portala i iskoristiti priliku da promovišemo domaće ilustrator(k)e!

• Zdravo Majo, dobrodošla u Lonac Slikovnica! Šta se u poslednje vreme kuva u tvom loncu kada su slikovnice u pitanju?

Zdravo Ana, hvala! Lonac Slikovnica pratim od samog početka, takoreći od prvog lajka na Facebook-u, tako da me je tvoj poziv mnogo obradovao! Naročito sam srećna što imam tu čast da budem prva koju ćeš propitivati i prva koja je nacrtala ilustraciju za Lonac. Lonac prvakinja, jupiii!

A u mom loncu ovih dana vrlo je živahno. Krčkaju se razni projekti. Dok za jedne biram sveže sastojke, ostali su na pola dinstanja. Nekima fale još samo zaprška i začini, a drugi će uskoro biti spremni za serviranje… Inače, početak jeseni je u svetu knjiga i ilustracije uvek užurban, prepun događaja i druženja. Tu su izložbe, radionice, Sajam knjiga, Bijenale ilustracije… Sve se nekako uskovitla, jesenji vetar i sunce, šareno lišće, lepa energija na sve strane…

• Za koju destinaciju tvoja samostalna izložba „Cvetomisli i knjigocrt“ pakuje kofere? Iz Beograda je otputovala u tvoj rodni Trstenik, a nakon toga…?

Da, nakon Beograda i Trstenika, Cvetomisli su otputovale na Festival slikovnica Čigra u Požegu. Požega je divan grad okružen prelepom prirodom, sav je ušuškan i topao, kao stvoren za ovakav jedan festival. Mnogo sam srećna što sam bila deo te priče. Zaista je prijalo družiti se tih par dana sa sjajnim ljudima iz sveta knjige, bibliotekarstva, ilustracije… Posebno sam zahvalna Danieli Skoković, urednici festivala i direktorki Narodne biblioteke Požega što je došla na ideju da pokrene Čigru…U stvari, ona je kao dobra vila iz slikovnice, mahne štapićem i hop festival!

Reportaža Knjigoskop-a sa drugog Festivala slikovnica Čigra

• Završila si #100dayproject sa 85 novih šablona. Neki od njih su podsećali na folklorne šare izvezene na jastuku, drugi na tapete iz ’70-ih, ali su svi bili za uramljivanje! Koliko je važno za ilustratora da se upušta u samostalne poduhvate dok čeka na sledeći projekat ili klijenta?

#100dayproject je jedna sjajna umetnička akcija koja se odvija na Instagramu, mojoj omiljenoj društvenoj mreži. Umetnici iz celog sveta tokom sto dana svakodnevno objavljuju po jedan svoj rad.

Važno je da izaberu temu i da se toga drže kako bi projekat imao celinu… Za razliku od prošle godine kada sam iz dana u dan crtala male cvetne vile (što je takođe bila uzbudljiva avantura), ove godine sam se posvetila ornamentima i paternima. Radila sam ih tehnikom digitalnog kolaža, kombinujući ručno crtane i slikane cvetno geometrijske motive i teksture. Bilo je beskrajno zabavno i opuštajuće. I taman se taj projekat završio, krenula sam sa novim.

U pitanju je Inktober! To je još jedan umetnički izazov, jako zanimljiv! Takođe se odvija na društvenim mrežama, najviše na Instagramu. Slično kao i kod #100dayproject -a izabere se tema, ali radovi se objavljuju samo tokom meseca oktobra i potrebno je da su rađeni tušem (crnim, u boji, perom, četkom, kombinovano…). Veliki sam fan ovakvih projekata, ali i onih samostalno iniciranih. Uvek treba imati nekoliko takvih sopstvenih priča i to ne samo dok se čeka na sledeći naručeni projekat. Meni čak najviše i prijaju kada imam gomilu posla. Oni su malecki, ali vitalni pelceri novih ideja, pokretači inspiracije, podsetnici da je umetnost lepota, igra, radost… da smo privilegovani što uživamo u stvaranju.

   

• Koristiš akvarel, kolaž i digitalnu tehniku za stvaranje. Da li postoji određena tehnika koji izvlači najviše potencijala iz tebe kao ilustratorke?

Omiljena tehnika mi je – kombinovana tehnika! Recimo, mnogo volim spontanost crteža rađenog tušem i perom ili samo olovkom, ili širokom četkom naslikane teksture… Obožavam toplinu natron papira, oduševljavaju me obične sveske na kvadratiće i linije, otisci i pečati, čak i mrlje od tuša u boji koje ostanu na mom stolu… Na moju veliku radost sve to je moguće kombinovati uz pomoć raznih digitalnih tehnika koje su nam danas dostupne i koje pružaju bezbroj novih mogućnosti za igru i kreativni napredak.

• Sa kojim autorom / piscem bi volela da radiš na slikovnici, a do sada nisi imala prilike?

Biću vrlo konkretna – sa Jasminkom Petrović! Obožavam njene romane, a nadam se da ima u planu da napiše i neku slikovnicu. 🙂

Isto tako fino bi bilo raditi sa nekim autorom/autorkom novije generacije!

A volela bih da uradim i svoju autorsku slikovnicu. Zapravo već neko vreme o tome razmišljam. Bila bi to slikovnica sa jako malo reči ili potpuno bez reči, da se priča, razume i voli samo pomoću slika.

• U tvojim radovima su zastupljene jarke boje, nasmejani likovi i motivacione poruke. Da li si imala potrebu za tim od početka tvoje kreativne karijere ili je to mesto do kojeg si kasnije došla? I reci nam, odakle crpiš svu tu pozitivnu energiju?!

Boja je emocija, boje su mi mnogo važne i u radu i u životu.  Često mi se dešava da reči, slova, imena ljudi… čujem u bojama. Recimo, tvoje ime zvuči plavo ljubičasto, moje je ciklama crveno, slovo S je žuto narandžasto, slovo O ledeno plavo… Nekad pomazim mačku i to bude kivi zeleno, kamion prođe ispod prozora čujem ga šerpa plavo… Znam, zvuči uvrnuto, ali nauka kaže da je to okej i da se ta pojava zove sinestezija… Ko zna, možda je baš ovaj mali “poremećaj” zaslužan za moje optimistično viđenje sveta. 🙂

• Da li svom detetu pre čitaš stare ili nove slikovnice? Koja je tvoja omiljena slikovnica iz detinjstva, a koju noviju bi izdvojila kao posebnu? Takođe si kolekcionar slikovnica, zar ne?

Čitamo razne slikovnice! I nove i stare, na našim jezicima, na engleskom i bez reči. Neke su nam više, neke manje zanimljive, ali jedno je zajedničko za sve – uvek su tu, na dohvat ruke.

I da, u mojoj biblioteci ima mnogo starih dečjih knjiga i slikovnica. Ne bih rekla da sam kolekcionarka, ali ljubiteljka svakako jesam. Sve je krenulo tako što sam tragala za starim ilustracijama meni omiljenih ilustratorki Ide Ćirić, Bosiljke Kićevac, Marlenke Stupice, Ančke Gošnik Godec… I malo po malo na zabačenim sajamskim štandovima, kod uličnih prodavaca, po onlajn šopovima sa starim izdanjima, nailazila sam na prava mala blaga! Sve te knjige su veliki izvor inspiracije, lep je osećaj imati deo istorije na policama.

Naravno, sačuvala sam i neke svoje slikovnice iz detinjstva. Svaka je po nečemu posebna, ali izdvojiću jednu koja se zove Male pesme. Autor je Gvido Tartalja, a ilustracije je radila Bosiljka Kićevac. Imala sam pet ili šest godina kada sam je dobila i ova knjiga je posebna po tome što sam listajući je i razgledajući slike prvu put poželela da i sama nacrtam neku knjigu. Međutim, ono što je u vezi Malih pesama još zanimljivije jeste da sam pre par godina učestvujući u organizaciji Zlatnog pera, imala sreću i čast da upoznam upravo Bosiljku Kićevac, našu veliku ilustratorku. Ona mi je tada prilikom jednog lepog i emotivnog susreta, napisala posvetu baš u toj knjizi! Eto kakvo blago sad imam. 🙂

• Za kraj, čestitamo na nagradi Neven za ilustracije „Uljeza“! Da li možeš da postaviš dijagnozu, u kakvoj je situaciji zanat ilustratora dečije književnosti u Srbiji?

Hvala! 🙂

Mislim da imamo sjajne ilustratore. Pratim scenu i gotovo svakodnevno otkrivam fantastastične radove kolega ilustratora. Mnogo me raduje svaka nova lepo ilustrovana i dizajnirana knjiga! Jako je važno da izdavači kod nas prepoznaju važnost angožovanja i adekvatnog vrednovanja rada domaćih ilustratora. Takvih izdavača, na sreću ima i to su upravo oni čije knjige i jesu najbolje. Takođe, ilustratori ne moraju biti vezani samo za izdavaštvo. Ilustracija danas lepo funkcioniše i van knjiga, recimo na zidovima (murali i printovi), odevnim predmetima, igračkama…

• Majo, hvala puno na odgovorima i drago nam je što ćeš baš ti pokrenuti tradiciju oblačenja Lonca u stilu ilustrator-a/ke koga/koje intervjuišemo. Vremenom ćemo na taj način stvoriti onlajn izložbu „Lonac Slikovnica“ domaćih ilustratora na našem sajtu.

Hvala tebi, Ana! Bilo mi je zadovoljstvo. Loncu želim dobru vatru, da je uvek pun i šaren!

Biografija Maje Veselinović

Maja živi u Beogradu, gde je diplomirala na Fakultetu za dizajn, odsek – grafički dizajn. Završila je i Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti, smer – nastavnik likovne kulture. Od 2001. radi kao freelance ilustrator, strip autor i dizajner. Sarađujući sa mnogobrojnim izdavačima, ilustruje knjige, časopise, plakate i edukativne publikacije namenjene deci. Takođe, svoje radove (stripove i ilustracije) objavljuje u časopisima, strip antologijama i specijalizovanim dizajn magazinima. Do sada je imala 9 samostalnih i učestvovala na preko 50 kolektivnih izložbi kod nas i u svetu (Italija, Francuska, Hrvatska, Slovenija, Švajcarska, Slovačka, Holandija, Ukrajina, Brazil, Australija, SAD), a dobitnica je i nekoliko domaćih i međunarodnih priznanja. Po izboru magazina PRINT, vodećeg američkog magazina za grafički dizajn, svrstana među 12 najzanimljivijih ilustratora u Evropi za 2008. godinu. Septembra iste godine, u izdanju SKC-a Novi Sad, objavljuje zbirku stripova “Neobičan događaj sa namigivanjem i druge priče”. Članica je slikarsko grafičke sekcije Udruženja likovnih i primenjenih umetnika i dizajnera Srbije – ULUPUDS sa statusom samostalnog umetnika.

Biografija preuzeta sa sajta http://www.majaveselinovic.com/.

Ostale intervjue na našem blogu možete pronaći ovde.