Šta je zajedničko bibliotekarki, uredniku, ilustratorki, književnici i blogeru? U ovom slučaju definitivno posvećenost i ljubav prema književnosti za decu, ali i poseta Sajmu knjiga u Beogradu ove godine. Lonac Slikovnica je imao priliku da im postavi ista pitanja i kroz petougao sumira utiske o ovom događaju.
Koji je najjači utisak ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu? Da li je po nečemu drugačiji u odnosu na prethodni? Izdvojite jednu knjigu za decu koja je obeležila Sajam knjiga 2017!
Daniela Skoković, direktorka NB Požega i osnivač Festivala slikovnica Čigra
Godinama već iščekujem Sajam knjiga kao zaljubljenik u knjige i čitanje, ali i kao bibliotekar koji ide u nabavku nove izdavačke produkcije za korisnike biblioteke. Nakon obavljenog posla prepuštam se tumaranju po sajamskim halama u potrazi za knjigama koje volim. Nakon toga sumiram svoje utiske i konstatujem promene u odnosu na prethodne sajamske manifestacije. Tako mi se i ove godine čini da bum velikih distributera i izdavača ne jenjava, ali da se zato pojavljuju neke nove male izdavačke kuće koje profilišu svoju izdavačku produkciju na drugačiji način. Ponekad se iznenadim kako neke kuće brzo rastu, a neke opet neumitno nestaju sa izdavačke scene. Moj utisak je da se situacija menja i da ćemo narednih godina biti svedoci pojavljivanja manjih izdavačkih kuća sa kvalitetnim izborom literature.
Što se tiče dečje literature još uvek je dominantan princip prevedenih i licenciranih tj. jeftinih ili onih baš skupih, šarenih izdanja koja privlače tehničkom opremljenošću. Ipak, pojavljuju se romani domaćih pisaca koji najavljuju neke nove, aktuelne teme koje do sada nisu bile uobičajene. Primer za to je i roman Jasminke Petrović – Sve je u redu. Mislim da je važno naglasiti i pojavljivanje mladih ilustratora koji donose dah svežine u dečje knjige – Dušan Pavlić, Boris Kuzmanović, Maja Veselinović…
Goran Marković, direktor i glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Pčelica
Možda sam malo pristrastan, ali najjači utisak ovogodišnjeg Sajma knjiga je Pčeličin svetionik, koji je posetioce dočekivao na ulazu. Njegov simbolični smisao je da, poput knjiga, deci osvetli put.
U odnosu na prethodne sajmove ovaj je obeležila slabija poseta, posebno prvih dana. Za Pčelicu je ovaj Sajam drugačiji, jer sa nama nisu bili Raša Popov i Igor Kolarov. Njihovo neprisustvo, i pored pozitivne sajamske atmosfere, nametalo je osećaj tuge.
Teško mi je da izdvojim samo jednu knjigu koja je obeležila 2017. Po mnogo čemu značajnom smatram Pčeličinu ediciju “Kad porastem, biću“, koja pored podsticanja čitanja promoviše istinska zanimanja i deci nudi prave uzore kao alternativu vulgarnosti i gluposti. Ova edicija je na Sajmu knjiga imala intimnu, prijateljsku promociju, vrlo sadržajnu i iznad mojih očekivanja posećenu.
Jasminka Petrović, književnica
Na ovogodišnjem sajmu bila su dva programa za decu. Jedan je uređivala moja koleginica, Gordana Maletić. Svakodnevno se održavao u sali “Aleksandar Vučo” u okviru redovnog sajamskog programa. Drugi se održavao na štandu 4 zemlje 1 jezik i promovisao je knjige za decu i mlade napisane na nemačkom jeziku. Meni je priprala čast da osmislim ovaj drugi. Na interaktivni način, kroz niz literarnih i vizuelnih zadataka održano je niz radionica za predškolce, osnovce i srednjoškolce. Između ostalog, predstavili smo i knjige: RIKO, OSKAR I TAJANSTVENE SENKE, Andreasa Štajnhefela (Odiseja), GEJMERI, Olivera Ušmana (Kreativni centar), HAJDI, Johane Špiri (Pčelica), ČIK, Volfganga Herndorfa (Laguna). U saradnji sa Školom za dizajn održana je radionica posvećena nemačkom piscu i ilustratoru Volfu Elbruhu, ovogodišnjem laureatu najveće svetske nagrade za stvaralaštvo za decu – Astrid Lindgren 
Memorial Award (ALMA). Elbruh u svojim slikovnicama pokreće različite teme, često i vrlo teške, ali pronalazi pravi način da ih objasni najmlađim čitaocima.
Izdvajam tri slikovnice ovog autora: “Priča o maloj krtici kojoj se neko pokakio na glavu” (Zavod za udžbenike) zatim “Patka, Smrt i Lala” i “Veliko pitanje” (poslednje dve nisu još prevedene).
Biljana Mihajlović, ilustratorka i likovna urednica časopisa za decu “Hajmo, drugari”
Mislim da je slogan koji je propratio ovogodišnji sajam knjiga „Ključ je u knjigama” pogodio samu suštinu, ili da se bolje izrazim – knjige bi trebalo da su suština.
Iz ugla posetioca, drugačije, čini mi se da je bilo dosta mlade čitalačke publike, i to je dobro i svakako ohrabrujuće.
Poseban osećaj bio je na štandu Zavoda za udžbenike, kada sam pronašla po više nego pristupačnoj ceni od 100 dinara slikovnice starijeg izdanja, ali ništa manje fenomenalne.
Za najbolju dečju knjigu odabrala bih onu koja je i dobila to priznanje – „Sve je u redu” Jasminke Petrović. Knjiga ima posebnu draž jer je koricu odlično ilustrovao Bob Živković. Takođe, mislim da je posebna jer na neposredan i jednostavan način prilazi deci i onome sa čime se susreću u tinejdžerskom dobu.
Aleksandar Gubaš, osnivač i urednik bloga Knjigoskop
Najjači utisak je smanjen pazar. Ne znam kako stoji stvar sa brojem posetilaca, ali finansijski ovo nije bio posebno uspešan sajam.
Iskreno, nisam baš puno dizao nos od štanda na kome sam radio (Odiseja), ali generalno nisam stekao utisak da je bilo nekih bitnih pomaka u karakteru i konceptu celog događaja.
Sajamska nagrada za knjigu Jasminke Petrović “Sve je u redu” sasvim je zaslužena, mada to nije baš knjiga za decu u užem smislu. Što se tiče Odisejinih knjiga, izdvojio bih fenomen sjajne knjige Andreasa Štajnhefela “Riko, Oskar i tajanstvene senke”, koja je izazvala izuzetno interesovanje na ovogodišnjem Sajmu, iako je objavljena još 2014. godine. Ne znam da li je to zbog toga što je ove godine nemački jezik bio programski jezik Sajma, ili se za prethodne dve-tri godine pročuo kvalitet ove veoma pametne i zabavne knjige, ali u svakom slučaju jako mi je drago što joj se konačno desilo neko masovnije prepoznavanje.
Ostale intervjue na našem blogu možete pronaći ovde.
Lonac Slikovnica 