Devojčica sa šibicama

Hans Kristijan Andersen, poznati danski književnik, je rođen 2. aprila 1805. godine, kada se takođe obeležava i Svetski dan dečje knjige. Ovaj praznik knjige za decu je pokrenuo Međunarodni centar knjige za mlade – International Board on Books for Young People (IBBY), neprofitna organizacija koja ima za cilj povezivanje dece i knjige. IBBY svake dve godine dodeljuje dve Hans Kristijan Andersen nagrade – jednu za pisce i drugu za ilustratore čija su celokupna dela ostavila važan i dugoročan doprinos dečijoj književnosti. H. K. Andersen nagrada za dečiju književnost se takođe naziva Nobelovom nagradom za dečiju književnost.

S obzirom na to da je Lonac Slikovnica proizašao iz ljubavi prema književnosti za decu, na Svetski dan dečje knjige želimo da se podsetimo baš Andersenovog dela.

Andersenove priče proizilaze iz simbioze danske tradicije i njegove mašte. Koristio je fantaziju koliko i patetiku, jer je želeo da prikaže koliko je život u stvari pun bola. Jedna od priča koje odlično predstavljaju takav Andersenov stav jeste i Devojčica sa šibicama.

Priča govori o siromašnoj devojčici koja uoči novogodišnje noći pokušava da proda šibice. Iako se trese od hladnoće, ne sme da se vrati kući u strahu od oca koji bi je istukao ako ne proda sve šibice kao što joj je naredio. Bosa, luta ulicama posmatrajući ljude kako žure svojim domovima u prazničnoj atmosferi. Kada nađe skromni zaklon, kreće da pali jednu po jednu šibicu da bi se zagrejala. Sa svakim novim plamenom joj se priviđa drugačija scena koju priželjkuje – topao šporet, bogata trpeza, novogodišnja jelka i sl. Sa poslednjom šibicom vidi pokojnu baku – jedinu osobu koja ju je iskreno volela i pazila. Kada se i ona ugasi, devojčica umre i duh bake je odnese na nebo. Sledećeg jutra devojčicino telo pronađu prolaznici koji se sažale po prvi put.

Ova priča ima svoje posebno mesto u dečijoj književnosti iako mnogima važi za previše tužnu ili surovu. Zbog toga je potrebno Devojčicu sa šibicama sagledati iz određenog konteksta da bismo je zaista razumeli. Napisana je 1845. godine kada je percepcija detinjstva još uvek bila uveliko drugačija od današnje. Deca su i dalje bila posmatrana kao mali ljudi – obrazovanje je bila privilegija viših klasa, dok su ostala deca radila uglavnom već od svoje pete godine. Iako se dosta toga promenilo od vremena kada je Andersen napisao ovu priču, činjenica je da još uvek postoje deca koja žive u uslovima podjednako teškim i danas.

Tiodor Rosić, pisac i književni kritičar kaže o Andersenu i Devojčici sa šibicama: “Andersen je verovao da o čovekovoj sudbini odlučuje Bog. U Devojčici sa šibicama, potresnoj bajci o promrzloj, gladnoj devojčici koja u novogodišnjoj noći bezuspešno paljenjem šibica pokušava da zagreje promrzle prste, Andersen je izneo plemenito verovanje u svet bolji i pravedniji od sveta u kojem vladaju glad, hladnoća, nesreća. Devojčica se smrzla u novogodišnjoj noći. Pričinila joj se mrtva baka: – Ona – veli Andersen, – diže devojčicu u naručje i polete u sjaj, visoko, visoko; više nije bilo ni hladnoće, ni gladi, ni straha.”

Spisak svih recenzija slikovnica na našem blogu možete pronaći ovde.