Strane slikovnice

Kauboj Kosta i poni prdiguz

kosta-naslovna.pngNaslov: Kauboj Kosta i poni prdiguz

Autor: Eva Mušinski

Ilustrator: Karsten Tajh

Prevod: Maja Anastasijević

Izdavačka kuća: Kreativni centar

Godina: 2018.

Uzrast: 6 – 8 godina

Možda su Vam prve asocijacije na kauboje neobrijani usamljeni jahači koji spavaju pored logorske vatre i ne prezaju ni od čega. Kosta je drugačiji kauboj. On živi na ranču po imenu “Srećica” i pije kafu iz porcelanske šolje ukrašene cvetnim motivima. Nema konja, ali živi sa svinjom Cicom i kravom Ružom.

IMG_20180724_125511
Jutro na ranču “Srećica”

Kada je jednoga dana na ranču “Srečica” došlo vreme za branje kukuruza, kauboj Kosta i nije bio preterano oduševljen. U kukuruzištu mu je smrdelo kao kaša od repe, kao kokošji izmet ili konjski prdež. Za ovo poslednje je bio u pravu!

IMG_20180724_125304Mali pegavi poni je grickao klipove kukuruza nedaleko od njega. Prvo što je Kosti palo na pamet je kako da zajaše ponija. S obzirom na to da nije bilo sedla, a poni naglo pojurio, Kosta je jedino uspeo da ga zgrabi za rep. Prošli su kroz šumu kaktusa, stigli u preriju i nastavili dalje ka plavim brdima sve dok nisu stigli do Indijanca, zaljubljenika u fotografiju, po imenu Molim Jedan Smešak. Poni prdiguz je, naime, bio njegov.

Ovo je samo deo avantura kauboja Koste i ponija prdiguza. Pored ove, Kreativni centar je izdao još tri – Kauboj Kosta i njegova svinja Cica, Kauboj Kosta i dosadne kokoške i Kauboj Kosta i Grozni Frenk. Knjige su podeljene na više manjih poglavlja – priča što dozvoljava detetu da stane kada želi i nastavi čitanje u drugom momentu, umesto da se obeshrabri količinom teksta. Serijal o kauboju Kosti je namenjen deci od 6 do 8 godina koja teže ka samostalnom čitanju. U ovom prelaznom periodu, sa slikovnice ka romanu, detetu je potreban (dostižan) cilj. Deca i dalje vole ilustracije uz tekst, ali i izazov čitanja štiva za starije. Zbog toga je potrebno pažljivo birati knjige i aktivnosti čitanja detetu i sa detetom.

Vizual---Kosta.jpg
Sve knjige iz serijala Kreativnog centra o kauboju Kosti

Pitali smo Dr Marinu Videnović, psihološkinju sa Instituta za psihologiju (Filozofski fakultet u Beogradu) o savladavanju čitalačkih veština i na koji način odrasli mogu pružiti podršku.

Kako preći sa slikovnice na romane i lektiru, a da ne izgubimo dete kao čitaoca (ako pretpostavimo da se radi o detetu kome se čitalo od malena i koje je zavolelo knjige)?

Dete kome se od malena čitalo, obično je pre polaska u školu upoznatno sa različitim, zanimljivim sadržajima i književnim formama. Za njega je čitanje jedna zanimljiva aktivnost kojoj se raduje. Ono se u prvom razrednu susreće sa sadržajem poput Mima ima mamu. I mama ima Mimu. Njegovo oduševljenje čitanjem i radovanje tom aktinošću može da se znatno smanji pri susretu sa sadržajima osmišljenim samo s ciljem da se automatizuje proces.

Zbog toga je važno da prvi tekstovi kojima dete prilazi iz nove pozicije čitaoca budu kratki, jednostani, puni ponavljanja, napisani dovoljno velikim fontom i zanimljivi. Takođe, nije dobro prerano uvoditi književna dela koja su, iako nesumnjivo značajna, napisana davno i sadrže puno nepoznatih reči i opisuju svet koji je detetu stran. Nekada se dešava da roditelja razočara detetovo odbijanje knjige koja je njemu značila u detinjstvu. Ipak, treba imati u vidu da je od našeg detinjstva prošlo dosta vremena (bolje da ne brojimo) i da je detetu teško da se uživi i shvati svet detinjstva kojem smo mi pripadali. Čini mi se da nije loš put krenuti prvo od onih dela koja su detetu najbliža i pripadaju savremenoj literaturi za decu, pa postepeno ići ka prošlosti.

IMG_20180731_135842
Važan je odnos ilustracije i teksta, kao i veličina fonta

Na koji način se detetu može pomoći?

Šta odrasli mogu da urade? Sigurno dosta toga. Njima je posao olakšan jer deca obično žele da nauče da čitaju i vole kada im se čita. Važno je da ne izgube tu početnu motivaciju. Jedan od saveta jeste da čitanje i pisanje bude što više smislena aktivnost koja ima svoju jasnu svrhu, a ne da bude puko vežbanje tehnike. Iz pozicije deteta mnogo je smislenije da, na primer, napiše spisak za kupovinu, nego da prepiše pesmicu koju zna napamet i koja je već „napisana“ u čitanci.

Takođe, treba pokazati toleranciju na greške i nespretne pokušaje kojih će ubrzo biti sve manje i manje. Ukoliko hoćemo da dete zavoli književnost, važno je da knjigu smestimo u kontekst. Prepričavanje pročitanog ne bi trebalo da bude jedini razgovor o knjizi. Knjiga ima svog autora ili autorku sa zanimljivom biografijom i interesantnim razlogom zašto se bavi baš određenom temom. Pored toga, možda su se tom temom bavili i drugi autori ili dete na osnovu svog iskusta ima drugačije viđenje teme, ili je knjiga i ekranizovana, pa je zanimljivo da vidimo po čemu se sve film razlikuje u odnosu na knjigu, umesto da zabranimo gledanje filma. Mogućnosti su zaista brojne. Velika olakšica jeste u tome što postoji razgranata mreža savremenih autora koji pišu knjige koje su deci zanimljive i što u većini mesta postoje biblioteke sa knjigama za decu. Treba ohrabriti decu da sami biraju knjigu koja im se dopada, odlaze u školsku biblioteku, sajmove knjiga ili slične manifestacije.

cropped-lonac-slkovnica3.png

Spisak svih recenzija slikovnica na našem blogu možete pronaći ovde.

1 thought on “Kauboj Kosta i poni prdiguz”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.