O čitanju slikovnica

Kako odabrati slikovnicu

Šta je dobra slikovnica?

Dobra slikovnica sadrži kvalitetan tekst i umetničke ilustracije koji su neodvojivi. To nije ilustrovana knjiga, jer sam tekst ne čini slikovnicu, kao što ni sama ilustracija nije dovoljna. Tek zajedno pričaju priču kroz simbiozu – čita se tekst, ali se čita i ilustracija. Baš ta dimenzija čini slikovnicu magičnom. To je momenat kada dete sluša (ili čita), dok istovremeno čita i ilustracije.

Iako namenjene deci, izdavači i knjižari znaju da se slikovnice prodaju odraslima. Zato bismo mi trebali da budemo prvi filter u odabiru. Da li je priča predvidiva i maše moralnom porukom od samog početka? Da li je zabavna, smešna, nepredvidivog obrta? Da li promoviše vrednosti koje Vi podržavate? Da li bi se detetu svidela ilustracija? Slikovnice su detetov prvi susret sa umetnošću!

Šta izbegavati?

Izbegavajmo slikovnice koje nemaju navedene pisce i ilustratore na koricama, niti unutar knjige. Slikovnica je umetničko delo i minimum koji njeni autori zaslužuju je da im se jasno vide imena. Ukoliko ih nema, verovatno je reč o knjizi sa diskutabilnim prevodom velikog izdavača koga više zanima kvantitet prodatih knjiga nego kvalitet teksta, ilustracije i štampe istih.

Preskačimo knjige koje promovišu rodne, etničke ili bilo kakvu drugu vrstu stereotipa. Sve slikovnice su i za dečake i za devojčice, zato izbegavajmo knjige roze i plavih korica, namenjenih isključivo devojčicama, tj. dečacima. Podsticanjem rodnih uloga se nameće, tj. ograničava kojim temama i poslovima bi deca trebalo kasnije da se bave u životu. Devojčice takođe vole gusare i prevozna sredstva, a dečaci isto tako mogu da čitaju o vilama i princezama.

Uzrast i interesovanje deteta

Postoji verovanje da se slikovnice „brzo pročitaju“. Da li i Vi imate nekog u okruženju ko je Vašem detetu od 2-3 godine kupio enciklopediju o Starom Rimu ili 365 bajki za laku noć od jednog kilograma? Detetu će, makar u tom uzrastu, više značiti knjiga koju može da drži, prevrće, grize ili čak baca, nego ona koju može da gleda iz Vaših ruku i izdaleka na polici. Raspon pažnje deteta od 4 ili 5 godina odgovara knjizi od tridesetak strana. Nekada će to biti „samo“ pet i to je u redu.

ryo takemasa
Ilustracija: Ryo Takemasa

Isto tako, ako su detetu omiljena tema već godinu dana dinosaurusi, potražimo novu knjigu na tu temu u biblioteci ili čitajmo omiljenu po pedeseti put! Deca nalaze sigurnost u ponavljanju, dok iz ponovnog čitanja iste knjige i dalje proširuju rečnik, nastavljaju da analiziraju ilustracije i veza sa onim ko im čita postaje sve jača. Da roditeljima ne bi dosadila ta ista slikovnica, pristupimo joj iz različitih uglova učenja –  neka dete jednom dopunjava Vaše reči, sledeći put čita samo iz ilustracija, nekad ne morate ni da pratite radnju knjige već izmislite svoj nastavak i sl.

Mišljenje odraslih jeste važno, ali ne i najvažnije. Ukoliko dete u biblioteci ili knjižari samo izabere ono što im se sviđa, dozvolimo im da baš tu knjigu odnese kući. Možda nam se neće uvek svideti njihov izbor, ali neće se uvek svideti deci ni naš. I to je u redu, neka dete ima glas!

Pravilo od pet prstiju

Ovo pravilo, smišljeno za decu koja uče da čitaju, takođe nam može pomoći u odabiru slikovnice. Otvorite bilo koju stranu knjige koje ste izabrali i zamolite dete da je pročita. Recite detetu da podigne jedan prst svaki put kada ne može da izgovori reč ili ne zna njeno značenje.

Ukoliko nema nijednog podignutog prsta, knjiga je verovatno laka ili ne predstavlja izazov za dete. (Isto tako, imajmo na umu zadovoljstvo koje dete može da ima samostalnim čitanjem cele slikovnice!)

Ako imamo svih pet prstića podignutih, knjiga je verovatno preveliki izazov. Između jednog i četiri prsta bi bio najbolji izbor, jer na taj način slikovnica predstavlja cilj koji dete može da dostigne.

autori
Ilustrator: Ivica Stevanović

Kupovina knjige ili odlazak u biblioteku?

Cena slikovnice je faktor koji interesuje roditelje, dok je detetu i iskrzana slikovnica iz biblioteke dobra. Verovatno možemo naći Crvenkapu za 200 dinara na trafici ili benziskoj pumpi, ali imajmo na umu potencijalne pravopisne greške, loš prevod, kvalitet ilustracija ili papira (o tome smo pisali u Šta izbegavati). Kvalitetna slikovnica, kao i bilo šta drugo, ima svoju cenu. Ona može da varira od oko 500 (mek povez) do 1000 dinara (tvrd povez).

Dok nije uvek lako, niti prioritet roditelja da kupe slikovnicu, u biblioteci imamo na raspolaganju more knjiga! Učlanite dete u lokalnu biblioteku i proverite da li organizuju radionice za decu. Provedite celo popodne listajući knjige i odaberite omiljene. Redovni odlazak u biblioteku govori detetu da je čitanje deo vaših zajedničkih aktivnosti, dok je istovremeno i prilika da upoznaju vršnjake. Bibliotekari dečjih odeljenja će Vam svakako preporučiti slikovnice i dati savete za čitanje!

Ne zaboraviti!

Koliko god da je slikovnica važna za rano razvijanje čitalačkih navika, toliko je i igračka! Slikovnica je za kupanje i grickanje, ali i za spavanje kao sa omiljenim medom. Možda zvuči neozbiljno, ali ima veoma ozbiljnu ulogu.

***

Tekst autorke bloga Ane Torme objavljen je u decembarskom izdanju Kragujevačkog čitališta pod imenom „Lonac Slikovnica i slikovnice u Srbiji“. Možete ga naći u elektronskom izdanju ovde.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.