Grozon

Naslov: Grozon

Prevod: Zoran Penevski

Godina: 2005.

Uzrast: 3 – 7 godina

Slikovnica Grozon je ove godine proslavila 20 godina od prvog izdanja i zasluženo zauzima posebno mesto u dečjoj literaturi! Preveden je na preko 60 jezika (originalno se zove The Gruffalo, na hrvatskom Grubzon, a na turskom Tostoraman), ima svoju filmsku i pozorišnu adaptaciju, a materijali ove slikovnice se koriste u vrtićima i školama širom sveta.

Duo Donaldson i Šefler dosta dugo rade zajedno i imaju preko 20 zajedničkih slikovnica. Ona je poznata po vrednim pričama i zabavnoj rimi, a on po simpatičnim likovima i vedrim bojama.

Grozon2a — Neki od najstrašnijih delova Grozona

Miš putuje kroz šumu i sreće životinje (lisica, sova i zmija) koje bi ga rado pojele i zbog toga ga “ljubazno” pozivaju kod sebe na ručak, šolju čaja ili na pitu. Da bi se odbranio, miš im govori da ne može jer je već pozvan od strane Grozona. Taj izgovor je naravno lažan jer je sam Grozon izmišljeno strašno biće koga bi se i miš plašio… kad bi postojao!

Ni lisica, ni sova, ni zmija nisu čuli za Grozona, tako da ih miš plaši opisom – on ima strašne kljove i kandže, gruba kolena, otrovnu kvrgu na vrhu nosa, narandžaste oči, crn jezik i ljubičaste bodlje na leđima. Svaka od životinja kada to čuje beži nazad u svoju rupu, dok miš nastavlja zadovoljan činjenicom da ih je nadmudrio.

Kada čuje više o čudovištu, svaka životinja beži

Sledi obrt priče jer poslednje čemu se miš nada je da će morati i sam da se suoči sa čudovištem! Miš zaista sreće Grozona koji je u prirodi podjednako strašan kako ga je miš i predstavljao. Ne samo to, Grozon već naglas razmišlja koliko bi lepo bilo pojesti miša uz krišku hleba.

Miš opet uzima stvar u svoje ruke i nadmudruje jačeg. Govori da je nemoguće pojesti ga jer je on najstrašniji u celoj šumi. Grozon mu ne veruje i, da bi mu pokazao, kreću nazad miševim putem. Sreću, sada obrnutim redosledom, zmiju, sovu i lisicu koji, čim vide Grozona beže glavom bez obzira.

Naime, oni beže zbog Grozona, dok se samom Grozonu čini da se plaše malog miša. Nakon svih poseta, mišu više ne treba Grozon i vreme je da ga se otarasi. Kaže da “glad mu velika u crevima larma, tako bi mu prijala od Grozona sarma” što čini i da se ovo strašno čudovište uplaši i pobegne.

Miš konačno ostaje sam u šumi i, spokojno, gricka svoj lešnik koji je, možda, sve vreme i tražio.

Slikovnica Grozon Džulije Donaldson nam pokazuje da iza dobre priče postoji univerzalna struktura. Grozon je jedna verzija mitskog bića koje se pojavljuje u narodnim pričama širom sveta. Džulija uzima mit malog junaka (miš) koje mudrošću uspeva da prevari strašno biće, tj. Grozona da je mnogo jače nego što zaista jeste. Interesantno je da se slikovnica zove Grozon, dok imamo utisak da je miš glavni lik priče. Ipak, nalazi se na korici knjige.

Miš je čest lik u pričama za decu i lik sa kojim deca mogu lako da se identifikuju jer su i oni i miševi mali i, na prvi pogled, krhki. Deca uče da, kao i miš, mogu da pobede u teškim situacijama ako su pametniji nego veći i jači lik. Kada je lokacija u pitanju, šuma je univerzalno mesto u bajkama gde se dešavaju magične i strašne stvari.

Više o tome kako je nastao Grozon pričitajte u intervjuu Džulije Donaldson i Aksela Šeflera.

Nakon čitanja ove slikovnice dajemo ideje za dve aktivnosti: pravljenje maske (preuzeti šablon ovde – Grozon (maska)), i igra zavezanih očiju (posebno interesantnu za veću grupu dece). Za igru odštampajte poster u boji – Grozon (poster) i neka svako dete nacrta, oboji zeleno i iseče kružić (kao kvrga na Grozonovom nosu). Stavite parče selotejpa sa druge strane kvrge, stavite povez detetu preko očiju i, dok ga vrtite, neka deca pevaju “Džaba ti, Lijo, te pameti tvoje kad ne znaš da grozoni ne postoje”. Zatim dete proba da zalepi kvrgu što bliže Grozonovog nosa!