Intervju: Boris Kuzmanović

Lonac Slikovnica želi da doprinese vidljivosti domaćih autora i ilustratora i zbog toga nastavljamo seriju intervjua. Predstavljamo Vam Borisa Kuzmanovića! Ovaj ilustrator može da nas iznenadi izborom boja, različitih materijala i objekata, kao i predstavom apstraktnih pojmova. Nije lako naći umetnike koji ne prestaju da traže nove načine da ilustruju knjige za decu i zato čuvamo (ili kuvamo?) Borisa u našem loncu sa ostalim blagom!

Hvala, Borise, na novim ilustracijama za naš blog! Lonac pršti od mašte!

• U kom momentu si shvatio da želiš da ce baviš dečjom ilustracijom?

Potreba za crtanjem je generalno kod mene bilo prisutna još od najranijeg detinjstva. Iako je i kod većine dece u tom uzrastu ljubav prema stripovima, crtanim filmovima, igračkama bila prisutna ona kod mene nikad nije ni prestajala. Samo je bilo pitanje u kom pravcu će se kanalisati, pa se dečja ilustracija tj. ilustracija uopšte „nametnula“ kao, u početku, alternativno rešenje koje je postojalo u školi, a potom i na Akademiji umetnosti. Ilustracije za decu su bile prioritet kod izdavača pa otud i najveći proboj na tom polju za koji nam je data i poslovna prilika još tokom studija.

• Veliki sam ljubitelj tvojih kolaža! Šta je uticalo na tvoj stil ilustracija? Da li je veću ulogu imala starija ili moderna ilustracija?

Obim i značaj ilustracije kako u svom istorijskom kontekstu tako i u savremenim tendencijama, otkrivao sam postepeno kako su moji afiniteti i poslovne okolnosti umnožavale i menjale. Ustvari, kolaži su se pokazali kao jedan način oblikovanja ilustracija u kome mi je prijatno da stvaram i koje je publika dobro primila, iako sam radio često oprobavajući se u različitim tehnikama i materijalima. Polje u kome možeš da stvaraš ilustracije je gotovo neograničeno pa je šteta držati se jedne tehnike i stila. Takođe, kolaž ima veliku tradiciju na domaćoj umetničkoj sceni, misleći pri tom na našu grupu nadrealista i zenitista koji su stvarali u prvoj polovini XX veka, a meni naročito bliski kako po postupcima rada i strukturi dela tako i autentičnošću pojedinaca koji su tada bili aktuelni.

• Nije lako ilustrovati apstraktne pojmove, kao što si ti uspeo u slikovnicama Devojčica i plavo i Miš i mrak. Odakle crpiš inspiraciju?

Ispalo je da se dosta dobro snalazim sa tim apstraktnim pojmovima kroz poetski sadžaj ilustracije, često prethodno nekoliko dana „tumbajući“ u glavi na koji način vizuelno rešiti komlikovane pojmove, ali sa druge strane to mi je pružilo mnogo veći materijal i slobodu u izbacivanju apstraknijih, fluidnijih ideja sa kojima se ređe suočavaš u nekom komercijalnom poslu.

O inspiraciji je teško govoriti jer ona, mislim, za većinu ilustratora i umetnika uopšte, postoji svuda i u svakom trenutku. Nekada je to otkrivanje ideje jednostavnije i „ispred nosa“, a ponekad komplikovano i čini se nerešivo.

• Na našem tržištu je mnogo više prisutna tehnički dobra, digitalna, ali komercijalna ilustracija. Kako napraviti kompromis između te opcije i umetničke, eksperimentalne ilustracije, crteža, akvarela ili kolaža?

Mislim da sam i tu dobro prošao u vaganju  komercijalne i umetničke forme, da ilustracija sa jedne strane bude lično i sugestivno delo, a sa druge prihvatljivo za široku publiku. Na tržištu je zaista velika ponuda odličnih ilustracija (i ilustratora), tehnički i stilski, ali za moj ukus u velikoj meri komercijalna i jednolična. Tu žrtvu naročito podnosi domaće tržište ilustracije, ali izdavačima donosi sigurniji profit.

• Kao profesor ilustracije na Univerzitetu Metropolitan u Beogradu učestvuješ u razmeni ideja i sarađuješ sa studentima ilustracije. Da li postoji i koje bi bile razlike između tvoje generacije i sadašnje? Da li je lakše ili teže postati i probiti se kao ilustrator sada ili kada si se ti obrazovao? Mislim na različite medijume, otvorenost tržišta, dostupnost agencija za ilustratore i sl.

Poslednjih godina sam pozitivno šokiran brojem odličnih mladih ilustratora koji vladaju tehnikom, izradom karaktera, pozicioniranjem kadrova,  ljubavlju za ilustrovanjem. Za njih je tržište danas jedan ogroman prostor koji vide i u kome mogu da rade, zbog svoje ponude i tražnje, svet za ilustratora može biti  izazov isto tako kao i pretnja.

Naša je prednost bila ta nepoznanica, šta sve ilustracija može da ponudi, pa je bilo više sigurnosti u lični, autentični izraz za koji je i publika bila spremnija ili im je prosto bilo svejedno. Danas je ilustracija prožeta u sve segmente vizuelnih komunikacija i publici postaje dostupnija, ali samim tim je i zahtevnija. Ja studente želim da podstaknem i ohrabrim u građenju vlastitog, različitog izraza koji će ih činiti autentičnim u svetu ilustracije.

• Šta bi poručio budućim dečjim ilustratorima koji imaju talenat, ali ne znaju kojim putem tačno da idu?

Nedostatak podrške kada su sve kreativne solucije u pitanju predstavalju ključni problem u aktivnijem učestvovanju mladih pojedinaca. Zbog toga su podsticaj i davanje šansi u traženju vlastitog umetničkog izraza važni pri stvaranju, kao i ambijent gde je to stvaranje izvodljivo, misleći pri tom na raznorodnost izdavačkih kuća i drugih preduzeća i pojedinaca koji za cilj imaju angažovanje ilustratora. Prihvatanje različitih solucija pri odabiru posla , čini mi se, takođe je važno za njihovo angažovanje kako bi izgradili vlastiti iskustveni model.

• Koju slikovnicu si ilustrovao sa posebnim uživanjem?

Svaki projekat ili tekst na kojem radim zahteva kreativno i duhovno zadovoljenje, ali na kraju sa nekim se više srodiš i daš maksimum kako u kreativnom tako i u poetskom smislu. Neka dela za mene postaju važnija, a opet neka druga opstanu duže u zavisnosti od prihvatanja publike. Ipak, neke slikovnice koje su me obogatile i nametnule novi pravac u kreativnom i misaonom smislu su: Devojčica i plavo, Svraka pomodarka, Radoznalo vrapče, Škola čarobnjaštva.

• Na kom projektu trenutno radiš?

Trenutno imam veliko zadovoljstvo da radim na nekoliko različitih projekata koji pojedinačno upotpunjuju moje kreativne potrebe na različite načine. Matematika 2  (Kreativni centar) upotpunjuje moju želju da se pozabavim detaljima, malim formama i stilizacijom oblika, Dar-mar, zbirka pesama (Kreativni centar) nadograđujem svoju omiljenu kolaž tehniku i slobodno kreiram karaktere i kompoziciju. Tu je i moj samostalni projekat  interaktivne knjige – slikovnice Epohalni Beograd u kom obrađujem istorijske artefakte grada kroz nekoliko izdvojenih istorijskih celina, počevši od praistorije do danas. Rad sa studentima, takođe ispunjava moju potrebu za stvaralačkom interakcijom i u tom smislu se nadam da je obogaćivanje našeg unutrašnjeg sveta obostrano.

***

Više o Borisu

Boris Kuzmanović je rođen u Novom Sadu 1980. godine. Osnovne i magistarske studije je završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Student je završne godine doktorskih studija na katedri za interdisciplinarne studije beogradskog Univerziteta umetnosti. Vanredni je profesor Univerziteta „Metropolitan“ u Beogradu.

Do sada je ilustrovao preko 90 udžbenika, slikovnica i romana za najveće srpske izdavačke kuće (Zavod za udžbenike, Kreativni centar, Laguna, Bigz) kao i za izdavače iz Velike Britanije, Slovenije, Austrije i Hrvatske.

Dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih priznanja. Između ostalih nagrada su: Nagrada studentskog crteža SCG 2003, Zlatno pero Beograda za udžbeničku ilustraciju 2003. godine, nagrada „Neven“ za najbolju ilustraciju 2011. godine.  Nagrade na frankfurtskom sajmu knjiga za najbolji evropski udžbenik, 2007, 2011, 2014, 2017. godine.

Živi i radi u Beogradu.

Ostale intervjue na našem blogu možete pronaći ovde.